– Nisam stigla da posetim majku danas.

– Odustala sam od pokretanja novog projekta.

– Neću da se vidim sa njim. Ne mislim da je vredno ikakvog truda. Zaista.

– Da vidimo šta na Facebook-u.

– A na Fox Life-u?

– Prvo da skuvam veliku šolju kafe.

– Ili da pregledam mail?

– Ipak Fox. Danas je moj dan, misliću o novom projektu sutra. Sutra je novi dan.

Sve bi bilo jako lepo da je naša junjakinja svima poznata Skarlet O’Hara sa svojom čuvenom replikom. Ali nije. Naša junjakinja ima ozbiljan problem. Ona prokrastinira. I toga je svesna.

U slučaju da ste primetili kod sebe slične simptome, red je da vam otrkijemo pozadinu vašeg stanja. Ovakav stav prema obavezama, ili životu uopšte naziva se prokastrinacija.

Šta je to prokrastinacija, zapravo?

Prokastrinaciju definišemo kao stanje u kojem odlažemo zadatke i odluke za kasnije, usled jakog osećaja frustracije, bilo da je reč o dosadnom, teškom, ili neprijatnom zadatku.

I mada prolastrinator doživljava trenutno, kratkoročno olakšanje zbog neizlaganja neprijatnosti date obaveze, on ubrzo zapada u stanje križe savesti i anksioznosti što dovodi do razvijanja jake averzije prema zadatku koji je prvobitno odložen. I tu počinje začarani krug.

Sa druge strane, ne smemo mešati promenu plana ili trenutno odlaganje obaveza za kasnije sa prokastrinacijom.  Stečena navika odlaganja obaveza je ono što prokastrijancija u suštini jeste.

A navika je se tako teško rešiti. Posebno jer ih učimo i razvijamo godinama. Ono što je vama, čitaocu i prokastrinatoru zajedničko je da ste i vi i on svesni poražavajuće lošeg učinka i kvaliteta života usled prokastrinacije. Shodno tome, nameće se pitanje: kako je se rešiti?

Kako rešiti problem odlaganja obaveza?

Sam postupak nije lak. Može da bude tegoban i zamoran. Prva etapa u rešavanju negativnog obrasca ponašanja je jedan intenzivan pogled u sebe samog. Prokastrinator je svestan svojih postupaka, a još važnije, svestan je i njihovih posledica. Odakle onda krenuti?

Imajte uvek na umu da je malo zapravo mnogo. I da svaki početak u raščićavanju sa negativnim obrascima nije lak. Mali korak, mali uspeh, ali i mala frustracija.

Počnite od hijerarhije prioriteta. Neka vam cilj budu manji zadaci i obaveze. Ne postavljajte pred sebe prevelike zalogaje, premda mislite kako ste za njih spremni.

Ne postavljajte pred sebe kratke rokove. Dajte sebi vreme da izvršite obavezu. Posmatrajte sebe, svoje rekacije i put do cilja. Trebalo je mnogo vremena da se prokatstrinacija kao obrazac ponašanja ustali, biće potrebno jednako mnogo vremena da je se rešite. Najvažnije je ne opteretiti sebe nepotrebnom frustracijom i anksioznošću.

Motivišite sebe tako što ćete sebi nakon ostavrenog makar i malog cilja pružiti neku vrstu nagrade. Kod svakog učenja je važna povratna informacija. Naročito ako patite od manjka samopouzdanja. Neka to bude nešto simbolično:  poslastica, topla kupka, bilo šta što će vas uveriti u pozitivan ishod vašeg uloženog napora.

I najvažnije od svega: ne odustajte. Budite uporni. Početni neuspeh, ne znači nužno i trajni neuspeh. Prokastrinacija je nešto što je posledica ličnih uverenja, ali pogrešnih. Onog momenta, kada se to uverenje po prvi put pokaže netačnim, a hoće, kula od karata odlaganja vaših odluka i obaveza će se bespovratno srušiti.

I ne zaboravite: sutra je zaista novi dan.