Koliko puta vam se desilo da ste upali u zamku podrazumevanja? Koliko često dođe do konflikta samo zato što smo smatrali da se drugoj osobi podrazumeva isto što i nama? Ako će vam biti lakše, niste jedini. 🙂 Da, mogu sa sigurnošću da tvrdim da smo se svi našli u pomenutoj zamci. Važno je osvestiti da svi imamo različita uverenja, verovanja, načine funkcionisanja i bitno je naučiti jednu lekciju, a to je da ono što je nama logično, podrazumevano ne mora nužno biti i ostalima.
Evo par primera iz prakse:
- Kada se osoba nađe na određenom radnom mestu po prvi put, sve mu je novo, puno stvari je nepoznatno, međutim ne i osobi koja je tu već godinama i naravno da joj se većina stvari podrazumeva. U ovakvim situacijama važno je postavljati pitanja, upoznati osobu sa načinima funkcionisanja u firmi.
- Kada govorimo o partnerskim odnosima trudite se da budite što otvoreniji i kažite šta želite od svog partnera. Ne čekajte da partner “čita” vaše misli jer vas zna najbolje. Verujte mi, smanjićete nesporazume a sačuvaćete energiju i vreme. 🙂
- Roditelji, da li vam se desila situacija da se vraćate od prijatelja vidno ljuti jer se vaša deca nisu ponašala kako ste očekivali? Da li pre nego što krenete kod prijatelja popričate sa vašom decom kako želite da se ponašaju u gostima? Ili se podrazumeva da to znaju?
Ovo su samo neki od svakodnevnih primera sa kojima se susrećemo. Verujem da ste se setili još puno vaših situacija.
Kada je u pitanju ova tema često ljude podsećam da imamo dva asertivna prava:
-
Pravo da ne razumem, da mi nije jasno.
Mi nismo čitači tuđih misli. Zato nemojte da očekujete od sebe da unapred prepoznajete tuđe želje, mišljenje, očekivanja, da predviđate tuđe potrebe. Koristeći i braneći svoje pravo da ne razumemo, mi zapravo pozivamo drugu osobu na otvoren dijalog, na mogućnost da zajedno dođemo do boljeg razumevanja. U suprotnom, ako sebi oduzimamo ovo pravo, osećamo se loše i “prozvani” ukoliko je druga osoba besna, povređena ili uznemirena.
-
Pravo na sopstvenu logiku.
“Logika je jedan od spoljnih standarda koji mnogi ljudi koriste da bi sudili o mom, kao i o vašem ponašanju… kao dokaz da smo mi pogrešili” (M. Smit).
Istina je da mi nastupamo iz sopstvenog sistema uverenja, i da ono što je nama logično ne mora biti i drugoj osobi (upis određene škole ili fakulteta, izbor partnera, raspolaganje sopstvenim vremenom ili jednostavno ukus). Naše je pravo da sami procenjujemo značaj i vrednost onog čemu težimo, preuzimajući odgovornost za sopstvene izbore.
Naravno, navedena prava važe u oba smera, to se podrazumeva. 🙂
Autor