Pregledali smo 1000 CV-jeva za jedan konkurs…

CV

Regruteri potroše u proseku 6 sekundi po CV-ju!

Istraživanja kažu da kada aplicirate za posao postoji još u proseku 250 ljudi koji urade to isto, a regruteri potroše u proseku 6 sekundi po CV-ju. Prošle nedelje završen je konkurs za poziciju, u kome sam učestvovala kao regruter, za koju se prijavilo 1000 kandidata i samim tim prvi utisak o CV-ju nam je bio jako važan. Evo nekih predloga iz perspektive regrutera.


Apliciranje ‘’za svaki slučaj’’ 

U tekstu oglasa su uglavnom navedeni glavni kriterijumi koje je potrebno da kandidat zadovolji. Na CV-ju kandidata, koji ove kriterijume ne zadovolje, regruter ne provodi ni 6 sekundi. Apliciranje ‘’za svaki slučaj’’ može uliti nadu, vaš CV je u bazi i možda budete kontaktirani za neku drugu poziciju. Ali kada je reč o konkurisanju za konkretnu poziciju čije kriterjiume ne ispunjavate, ono ne doprinosi ničemu osim oduzimanju vremena regruterima. 


Kako da vas primete?

Forma vašeg CV-ja zavisiće od programa u kom ste ga izradili, preko dizajna i fonta do boja, tako da načini za predstavljanje mogu biti raznovrsni. Forma CV-ja nije nikako eliminacioni faktor ali to potencijalno može biti u situaciji kada imamo 1000 CV-jeva pred sobom. Na primer, malo je verovatno da će diplomirani inženjer koji je analitičan, organizovan, usmeren na rešenje, usmeren na detalje, precizan i praktičan izabrati da uradi CV u tri ili više boja, bez nekog posebnog reda, sa previse ličnih opisa. I obrnuto, osoba koja je usmerena na ljude, timski rad, motivaciju, vrednosti će malo verovatno CV predstaviti u formi word tabele sa specifično i precizno navedenim detaljima.  


Od forme mnogo važniji faktor svakako jeste sadržaj. CV nije dokument koji se napiše jednom i takav šalje na mnoštvo oglasa. Svako iskustvo je vredno, na svakoj poziciji osoba razvija neku veštinu. Međutim, ovde nije reč o valorizaciji nego prioritizaciji. Kada konkurišete za poziciju gde je u oglasu jasno istaknuto šta se od vas zahteva i šta je kompaniji potrebno, bilo bi super da CV prilagodite zahtevima, tako što slobodno možete izbaciti iskustvo koje nije relevantno za poziciju za koju konkurišete. Dakle, relevantno iskustvo izdvojte, kao i obuke i treninge za koje mislite da su važni. Naravno, ovo posebno važi za one koji imaju više iskustva.


Svi se pitaju da li fotografija treba ili ne da stoji u CV-ju. Lično mi je u redu kada postoji fotografija. Kandidati koji pošalju CV bez fotografije odaju utisak da postoje dve opcije, da ne vole da se slikaju i nemaju adekvatnu fotografiju što je skroz ok. Sa druge strane pročitala sam razne postove i blogove o tome da regruteri odlučuju o kandidatima na osnovu fotografije iliti fizičkog izgleda i da je to razlog zbog kog kandidat ne treba da postavi fotografiju. Kada ne postavite svoju fotografiju iz ovog razloga odajete utisak da ne želite da se o vašim kompetencama zaključuje na osnovu fizičkog izgleda, ali isto tako dajete još jednu informaciju – da mislite da su regruteri spremni da to i rade. Ako vas neko eliminiše iz bilo kog kruga selekcije zbog fotografije onda verovatno ni ne želite da radite u takvom okruženju.


Deo CV-ja ’’o meni’’ je deo koji većina postavi u sam vrh a 90% ljudi napiše isto i to je upravo najveći paradoks – deo koji se zove ‘’o meni’’ nekako se pretvorio u ‘’o svima’’. Ja sam vredna, ambiciozna, kreativna osoba, spremna za timski rad i rad pod pritiskom. Regruterima je ovo uveliko poznato i kada vidite 1000 prijavljenih kandidata da li biste odvojili vreme za čitanje dela o meni? Moja preporuka jeste da ovaj deo, ukoliko nemate nešto autentično reći o sebi, nemojte ni pisati. Regruterima je potrebnija informacija o kontaktima i ona treba imati prednost, kako bismo, kada otvorimo vaš CV, odmah videli kako i na šta vas možemo kontaktirati.


Deo blizak ovom jesu i veštine i sposobnosti. Kandidati navode svoje često ne praveći razliku između toga šta su veštine a šta sposobnosti.

Jasno mi je da kandidati koji prvi put izrađuju CV u glavi nemaju regrutere i njihov posao, nisam ni ja kada sam pisala svoj. Međutim ovde je reč o takvoj sitnici koja je regruterima dosta posla, a to je da u nazivu dokumenta zapišete svoje ime i prezime. Kada u užem krugu selekcije download-ujemo CV-jeve i svi su imenovani ‘CV’ znači da regruter mora otvoriti svaki da bi pronašao kandidata koji mu je potreban.


Za razliku od CV-ja regruteri se na motivacionom pismu zadrže oko 20 sekundi. Kandidati koji pišu motivaciono pismo treba dodatno da obrate pažnju na oglas, da li je objavljeno ime kompanije koja zapošljava ili je navedena agencija koja outsource-uje. Naime, dešavalo se da kandidat u prvoj rečenici pisma napiše da se prijavljuje za poziciju u… i navede ime agencije koja samo radi selekciju. Ovo ostavlja utisak da niste pažljivo pogledali oglas kao i da niste ništa dodatno istražili. Informacije koje uglavnom dobijem čitajući motivaciono pismo jesu da je kandidat zainteresovan i smatra da ima sposobnosti i veštine za obavljanje posla koji je opisan u oglasu. To je nešto što se može zaključiti iz samog apliciranja i CV-ja. Motivaciono pismo treba da da dodatnu informaciju o vama, kako definišete potrebu ili problem, ponudite rešenje i kažete zašto baš vi.


Ksenija Stanković

 

Ostavite odgovor