Blog

Gde i kada možemo da se nađemo?

Gde vi nalazite sebe? Gde se sastajete? Koliko odvajate sebe za sebe? Koliko ste posvećeni sebi? Koliko dajete onoga što imate i možete?

I, ne, ne mislim ovde na ciljeve koji kažu da je neophodno svakog dana naći vremena za sebe, uraditi to i to i to… Ne. Jasno je da je to važno zbog stvaranja zdravih navika i snage za sve uspehe i korake koji vas čekaju, ali to ovde nije tema. Iako da se razumemo, bez pogleda u budućnost i bez ciljeva ne mogu i neću. Odnosno, ne želim, dragi su mi. 🙂

Danas nisam bila draga sebi. Došla sam do neke granice izdržljivosti u tolerisanju ponašanja koje mi ne prija, koje nije ono što ja poštujem, cenim, radim i podržavam. Na tom nekom visokom nivou napetosti pokušavala sam samo da razumem sebe i svoje postupke – otkud ovo i šta je ovo?

Usput, radi se o običnoj situaciji gde se u banci čeka u proseku oko sat i po. Jeste, znam, čula sam sve, to je standardno, gužva je, uvek je haos, zaposleni su zauzeti, to nije razlog da osetiš nervozu.  Prvo dobijete neke tipične odgovore od ljudi – kažu logične odgovore, zatim pokažete svoje nezadovoljstvo odgovornim osobama – napišete prigovor i pitate za reakciju. Izostane uz vrlo prigodan template odgovor. To je situacija koja se relativno često dešava i jednostavno mora biti prihvatljiva po svim merilima logike. Zatim u procesu osećanja nervoze ide malo davanje krivice na svoj račun i objašnjenja – pa ipak su oni svi možda u pravu, pa to tako jednostavno mora, hajde odrasti, ne može sve biti po tvojoj meri.

Sa druge strane se dešava sledeće – mala ljubav ima temperaturu, najviše mu je potrebna pažnja i ljubav, posao čeka da se završi, i to lep posao u kome uživam i koji pruža lepotu slobode i rada, jedna knjiga je ostala na 73. strani i uporno čeka da se nastavi, a dečije igračke zovu na druženje.

Ranije mi se ne bi ovo ni desilo.

Jer bih uradila sledeće:

• Jasno branila svoje vreme, veoma dragoceno – jer poštujem i tuđe
  
• Jasno stavila do znanja da neke stvari apsolutno nisu u redu, ni za poštovanje
  
• Jasno pitala – sta možete i šta ćete uraditi?
  
• Jasno donela odluku, ili ti “presekla” – u narodu poznato – hajde, donesi odluku i preseci.
  

I, gde si sada ti kada si mi potrebna, to koja se boriš za sve ono što ti je važno i u šta veruješ. Izgubila si se u moru nekih logičkih, prihvatljivh, i “tako mora” stvari.

E, pa neće moći. Hajde da se nađemo i da se dogovorimo za korake za ovu godinu.

Hajde da pustimo uverenja i objašnjenja koja nam ne donose ništa dobro i da se okrenemo bitnim stvarima. Pa, `ajde sada realno i logično, da li su se oni sa druge strane zabrinuli možda jer ti danas nisi uložila svoje vreme u sve što si želela? Pa, zar ti nije logično da je tvoje vreme za zagrljaje ipak manje važno od čekanja u redu? Više se i ne radi o današnjoj situaciji, već o tome da su odluke temelj za dalje korake.

Odluka je pala. 

U redu, ne možemo izmeniti mnoge stvari, lepše im je možda da stojimo nezadovoljni u redu, u banci ili negde drugde – u životu, ko zna, ali vi, mi, svi možemo doneti neke odluke i krenuti dalje. Menjam banku, za početak. Mali koraci. Biram drugu. Biram onu gde je moje vreme moje, gde se procedure poštuju na nivou vrednosti koji meni prija. Imam prava na to. Želje i volje.

Nađite se sa sobom, probajte da to bude svako mesto i vreme i donesite odluku za sve važne i manje važne stvari.

Po sistemu: Šta je meni zaista važno u ovom trenutku? Koliko izbora imam? Koji izbor mi donosi zagrljaje, ljubav, posao koji motiviše? Da li ovo govori čuvena logika većine ljudi na planeti ili govorim ja? Kako mogu više da se zauzmem za sebe?

Da ne pričamo o tome kako sve brzo prolazi, da je potrebno uživati u trenutku, da je Život nekad siv, nekad žut, već da pričamo o tome da su to vaši i moji izbori i odluke.

Znate onu maminu rečenicu: Razumem ja tebe sve, hajde preseci, odluči i biće ti sve lakše!

I uvek bude.

Hajde da razvijamo veštinu donošenja odluka. Pokušajte, pa javite rezultate.